Na planeti u ovim vremenima veoma je bitno biti uočen, prepoznat kao poseban entitet i ako se to ne dogodi, čini se, uzalud je postojati. Ljudi, roba, auti, zgrade, muzika, razne vrste umetnosti, zanatsko umeće, po neki vidovnjalk ili čovek koji ume da leči ali i gradovi, posebno oni, su sredstva preko kojih se traži mogućnost da se bude prepoznat i to po svaku cenu …
Neki gradovi su takođe sticali uzorno mesto na planeti, manje kao urbane tvorevine ali svakako kao mesta gde se razmena događala a predmeti razmene stvarali. Grad sam po sebi izgubio je, zamaglilo se nekako, prednosti koje su mu date njegovim urbanim vrednostima i ulogu prezentatora preuzeli su događaji i ponuda koječega a koja je bila jedinstvena, koje nije bilo negde drugde. Sasvim je smanjena pažnja na autentični lik ili oblik, ambijent i urbani milje koji je odvajkada prezentovao grad i on je postao samo okruženje za događaj a koje je nudio tržištu … njegova likovnost se podrazumevala i nije bila presudna.
Bilo je i onda građevina koje su se mogle nazvati znakom mesta ali nije to odlučivalo u merenju prestiža i vrednosvanja, tek kasnije su gradovi dobijali po neku građevinu, katedralu na primer ili dvorac vladarev ali je to bio lični čin nekog velikodostojnika crkvenog ili svetovnog koji je smogao moći da to u gradu izgradi. Nastavite sa čitanjem