Grad traje a generacije građana se smenjuju i nastavljaju gde su oni od pre gradili unoseći svoje novine u saglasiju sa svojim novonastalim potrebama. To je idealna situacija ali nije i pravilo … u BGDu posebno …
Svaka promena vlasti menja viziju, nameće novodošavša garnitura nove potrebe i počinju od početka … ono od pre, od skorog pre, se zastranjuje ili služi kao izgovor i pravdanje nemoći novih koji promovišu svoje nove ideje, ne rdi dobrobiti graqda već isključivo da bi svoj dolazak na vlast obeležili i uneli ga u istoriju …
Pa ako ne uspe onda je krivica na predhodnicima jer novi moraju njihove predhodno učinjene greške da ispravljaju te je novima sužen prostor za njihovo novo … a da li je to zaista bila greška sasvim je relativizovano, procenjuje se od slučaja do slučaja i jedini kriterijum je politička korist koju od procene mogu novi imati …
Ta igra traje decenijama i nestao je kontinuitet bez koga se grad ne može praviti …
Nisu sporne nove ideje već je problem što se sa njima počinje od početka kao da se pre ništa nije događalo … Grad teško podnosi te stresove i gubi dah, usporeno korača i prestaje sam sebe da prepoznaje u ogledalu …
Potrebe se retko brzo menjaju, nikako iz generacije do generacije, taj ritam je uobičajeno veoma spor, čak ni IT ne možeda ga bitno ubrza … Moguće su promene posle nekih dramatččnih situacija, ratova, prirodnih katastrofa i …
Posle II svetskog rata je bila takva situacija (npr Novi Bgd) ali posle sve do danas malo se menjalo u potrebama i kulturnom modelu. Ipak politika je uspevala da pričom o novoj, sasvim novoj viziji da uznemiri gradsku matricu, dezorijentiše ljude i poremeti uobičajen ritam rasta ili čak opstanak grada …
Novi treba da završavaju započeto od predhodnika i dodaju svoje … (totalno odbacivanje neke predhodno započete ideje je moguće samo ako se zaista dokaže da je to bilo loše i neodrživo … ) Događa se prekidanj, zaustavljanje početog (npr Nar. Muzej ili Trg Republike) a pošto za sasvim novo treba vremena ne ostvari se ni jedno ni drugo i grad stoji u formi koja je prevaziđena … prostograd kasni …
Ipak, ima nešto zajedničko … svi u zadnjih 30 do 40 godin a misli se na vlast, marginalizuju javnost, građane, da bi sebi proširili ingerencije, moć i ušeđće u korupciji. To je jedina kontinualna linija i argument vlasti je uvek isti : građani su nestručni pa onda političari i izabrani stručnjaci preuzimaju odgovornost i odlučuju …
Suprotna mišljenja, čak i stručna se tretiraju kao atak na napredak konzzervativno je to sve i upereno na ometanje vlasti da donese bolji grad …
To sve u siromašnoj državi biva tako …podele po svim nivoima. Struka se deli na one – izabrane od vlasti i one protiv – neizabrani od vlasti, podela je statusna,ekonomska, moralna, etička i struka se ponaša u skladu sa političkim tržištem prihvatajući status robe …
Građani isključeni iz procesa stvaranja grada svoje interesovanje svode na svoju parcelu, bore se za nju, javni ili opšti interes ili okolni urbani prostor nije im u sferi interesovanja.
Grade divlje,po svom razumevanju grada i svom interesu. Gubljenje veze vlasti i građana je kraj grada i za to je isključivo kriva vlast … Stvaraju se dva urbaniteta, često u sukobu i bez kompromisa …
Tolerisanje divlje gradnej od strane vlasti je vid i način korumpiranja građana …
Oni zidaju nelegalno, uz minimum troškova grade gde se ne sme ili na mestu gde je predviđena javna funkcija a onda to legalizuju za veoma male novce, korumpitani su tako od vlasti, politike i „vraćaju uslugu“ toj vlasti glasajući za nju. Nisu sasvim svesni koja je šteta naneta javnom dobru pa onda i njima … Igra velikih brojeva jer ima samo u Bgdu 250.000 nelegalnih gradnji, i Srbiji preko milion, to je moćno glasačko telo. Obostrani interes legalizacija i glasanje svako u koruptivnom lancu nađe svoje mesto.
Politički interes je nadjačao sve ostalo pa i grad. Perverzan način da se građani korumpiraju sa „društveno opravdanom“ pričom o socijali, razumevanju muke građana dodaje se naglasak na odgovornoj državi, vlasti koja ima razumevanja za narod i tako dalje … To se čini namerno i sa planom …
Umesto da im se obezbedi od države lokacije, sa infrastrukturom, i krediti, država im dozvoljava samoinicijativu ( na divlje), razaranje grada i prolaženje pored javnog opšteg interesa, uništavanje urbaniteta i prirodnih resursa, stvaranje turbofolk grada ali to posle država naplaćuje kao vraćanje usluge po modelu Kuma.