Koliko zaista politika utiče na stvaranje arhitekture, urbanog okruženja I ambijenta ..
Ambijent je posebna tema jer se odnosi ne samo na prostor, fizičko okruženje I doživljaj toga, estetika na primer, okruženje u kome se život provodi … ambijent je I stanje svesti, kulturni model, kvalitet života, političko mišljenje pojedinca a tek grupa raznih od intelektualne elite, srednje klase do nerazumnih klinaca povedenih reklamama na Tv I najzad do agresivnih Navijača ili sličnih koji nisu zadovoljni svojim bitisanjem I traže put I nadu grupišući se oko nasilnih akcija krimosa koji ih koriste kao političko pokriće za lukrativne svoje poslove …., optimizam ili suprotno, sreća ili duhovna beda … to su činioci ambijenta a ne samo lepota zgrada, parka ili nekog gradskog kvarta … bez onog navedenog, osećaja ljudi ambijent ne postoji, ma kakav da je, u bedi ili u bogatstvu pojedinaca …
Stilovi su nastajali u okrilju nekih valadalaca, bilo kojih, ne samo plemstva i kraljeva, bila je tu i crkva koja je videla način da se nametne (gotske građevije … su pravljene da stave do znanja narodu koliko je crkva moćna, da potčine ljude koji su možda i imali neke sumnje tim fantastičnim oblicima nebu pod oblake … ) arhitekti su sledili taj poziv i u skladu sa svojim moćima doprinosili da zgrade čine upravo to što su naručioci tražili, da zasene, da pošalju poruku o moći, da iskažu potencijal kojim raspolažu oni odozgo a oni odozdo su mogli samo da se dive i pošto shvate da im je to nemoguće da prihvate i slede … budu u sistemu koji im nije davao mnogo šanse da čine nešto drugo osim onog što im je dopušteno.
Povremeno su bile neke revolucije i iskakanja iz sistema kao najava onog što sledi a onda je Lenjin sa drugarima u Rusiji sasvim promenio sve, nametnuo diktaturu, pobio mnoge a onda su u tom haosu i prevratu do glasa došli arhitekti koji nisu utekli kojekuda po Evropi i stvarali arhitekturu koja odgovara, kako su naivno mislili ali iz najboljih namera tom novom društvu. Oni što si utekli došli su na razna mesta po Evropi i nastavili da čine svoje kuće u klasici ili neoklasici u Beogradu Krasnov npr … One što su ostali Staljin je ukinuo i poslao u Sibir ili ih je umirio na neki drugi način jer mu nije ta novotarija Lisinskog ili braće Vesnin odgovarala – hteo je klasiku ne bi li pokazao da je on tu odvajkada i temeljno ugrađen u prostor a ne samo pričom o sreći naroda i dovoljno hleba za sve ..
Politika shvaćena kao model koji vlada, koji se menja a sa njim i arhitektura jer je ona uvek prateća – pećina, tvrđave, piramide, zamkovi, katedrale, javne zgrade, sve je to posledica političkog modela proizilazi iz potrebe vladaoca – tiranina ili demkorate da šalje poruku okolini, narodu, podanicima o svojim namerama ili o svojoj moći kojoj je uzaludno opirati se i nije važno doba, odvajkada je tako, zidani su gradovi, često u nedođiji kao Braztilija ili Čandigar a da se ne govori o stotinama gradova po ruskim prostranstvima za ljude koji tamo nešto rade, ima rudnik ili se seče šuma ili se pravi neka industrija za pucanje … Uprkos tome ipak opstaje jedna forma proistekla iz bede i sirotinje a to je divlja gradnja koja se uprkos vladaocu množi jer proističe iz potrebe ljudi da prežive i to je jedina gradnja koja je izmakla kontroli, posle kad ona nikne, vlast pokušava da je ukloni ali to ne ide jer je preživljavanje vrhovni motiv i teško je suzbiti to pravilima, silom ili čak nuđenjem alternativa o smeštaju … To je nezavisno i autentično građenje kao što beše smeštanje Praoca u pećinu …
Dva pola, vlast i narod, bogati i siromašni (naravno uvek ima neka sredina koja se sa vremena na vreme pojavi ali ne ostavlja trag ) agresivni i mirotvorci i tako u beskraj od čega nastaje arhitektura a onda teoretičari tu raznolikost zovu dinamikom i bogatstvom ljudske inaginacije i čežnje za novim izrazom ,,, nema veze sve je to iznuđeno i služi nekim interesima, ponajviše političkim, bilo da se radi o kralju koji gradi svoj dvorac kako bi pokazao koliko je moćan ili onaj sirotanko koji od starih dasaka i bačenog lima gradi svoj stan …