Kaže gradonačelnik putem Tv skaske da je potpisao neki papir kojim se definitivno određuje da crni kiosk, najavljivan od ranije, biva ultimativno obavezan kao deo gradskog ambijenta i da svi koji posluju putem ovog tipa objekta moraju da promene postojeći i nabave onaj odabrani iz potpisanog papira. Usput, saznalo se da pojedinačni komad crnog kioska košta oko 10.000 eura a ima ih na nišanu oko 750 koje treba kupiti i postaviti pa je to suma od oko 7.500.000 eura i može se reći da je posao sasvim napredan a korisnici kioska ima da plate ako žele da posluju a građani obavezno i sa uživanjem da gledaju u novi objekat po ulicama. Kaže još gradonačelnik kada mu je dobačena primedba da cela stvar nije transparentna i da se ne zna ko je to odlučio bez konkursa i konsultovanja beogradske javnosti, da je to sve u redu jer je glavni gradski urbanista sa komisijom to sve osmislio a da on kao prvi u gradu po zakonu to mora da overi i učini delotvornim.
I sad, bilo je vreme da se po pitanju kioska nešto u Beogradu učini, ima ih svakakvih, starih i novih, raznih dimenzija i dizajna, posebno pešačke površine ugrožavaju dodatci sa pićima pa je javni urbani prostor bio na neki način ugrožen. Dobra je namera da se izbegnu pridruženi objektići uz kiosk koji su ometali pešake. Ideja da se to uredi je svakako dobra jer kiosk jeste važan deo javnog prostora i obeležava i formira umnogome ambijent gradski i utiče na estetiku urbanog miljea prestonice. U tom cilju pre neku godinu bio je jedan javni konkurs za beogradski kisok, uspeo konkurs ali mu je nedostajala biznis aplikacija te je sada učinjeno izabiranje bez konkursa i uz mnogo priče o lepoti koju će grad doživeti sa crnim kioskom. A onda je pošlo po lošem, za gradsku sliku. Nastavite sa čitanjem