Vest je od prošlog meseca: Nagradu za arhitekturu na Salonu arhitekture ove godine dobio je objekat hotela i tržnog centra nazvan po ulici Rajićevoj koja tu beše a sada je izbrisana i stavljena u urbanu arhivu. Metalno zdanje je izgrađeno u bloku između ulica Knez Mihailove, Pariske, Uzun Mirkove i Kralja Petra obeležavajući svaku od njih svojim prisustvom. Autori su arhitekti akademik Milan Lojanica i profesor Vladimir Lojanica. U žiriju koji je salonsku nagradu dodelio su Ružica Bogdanović i Snežana Ristić, druge članove poimenice ne znam.
Nagrađeno zdanje popunjava gradski blok na kraju Knez Mihailove i na korak od Kalemegdana, u srcu grada, gde su Gradska biblioteka, Kuća sa zelenim pločicama i još zgrade od sredine prošlog veka naovamo, bilo je i tragova onoga što su gradili Rimljani pa je ceo prostor zakonom deklarisan kao zaštićeno kulturno dobro grada Beograda ali i Republike Srbije. Nova zgrada tržnog centra i hotela utisnuta između i preko postojećih zgrada pokriva sve to zatečeno, čini tih nekoliko zgrada koje svedoče o prošlosti grada nekako „suvišnim“, ima se utisak da smetaju novom zdanju koje sve okolo potčinjava svojom agresijom. Posebno atakuje metalnom, tamnom strukturom na zgradu Gradske biblioteke potencirajući otuđenost novonastalih vizura od gradske matrice ne samo ovog bloka već šireg okolnog prostora, sklanja iz urbane slike preživele zgrade, zaštićena kulturna dobra Beograda.
Tržni centar i hotel su u sukobu sa sredinom u koju su smešteni. Doduše, ako se objekat posmatra kao poseban entitet, izmešten iz urbanog tkiva u koje je uleteo, nesumnjivo se može reći da je arhitektonika novostvorene strukture eksplicitno i nedvojbeno savremena, šalje u prostor jasnu poruku o vremenu u kome je nastala, izabrani materijali i dizajn su u najboljem skladu sa kulturnim modelom ovog društva i potvrđuju aktuelne vrednosti globalnim arhitektonskim rečnikom. Stvaralački, autorski gest arhitekata učinjen besprekornim oblikovanjem arte fakta, eksterijera a posebno enterijera, iskazuje i promoviše prednosti koje u ovom vremenu preovladavaju na planeti. Uprkos tome zdanje je otelo deo bitnog prostora grada jer je na pogrešnom mestu, bivajući u značajnom sukobu sa urbanom slikom tog dela centra Beograda. Ugrožava i nedopustivo menja zatečene vrednosti ranije stvorene urbane matrice i ambijenta što se ne sme nikada zanemariti, pa ni nesumnjivi kvalitet arhitektonskog dela to ne može nadoknaditi.
Još jedna pobeda kapitala nad gradom podržana prilježnim angažovanjem arhitekata koji su zdanje projektovali da bi, pored svojih stvaralačkih stremljenja, udovoljili i uvek rastućim ambicijama investitora. Priključile su se ovom činu gradske institucije odobrivši nastali arhitektonski predložak, posebno Zavodi za zaštitu, onaj republički i onaj gradski koji umesto da brane zaštićeno područije kulturne i istorijske zaostavštine što im je dužnost i obaveza, svojom nebrigom i pristajanjem postali su saučesnici u hipertrofiji i ataku na opstanak gradske istorije. Posle svega ne treba zaboraviti ni podršku i saglasnost žirija ovogodišnjeg Salona arhitekture na izgrađeni artefakt u Rajićevoj te je nova slika zaštićene zone u centru Beograda dobila i zvanično, stručno i svako drugo društveno priznanje i odobrenje da na ovom posebnom mestu može prezentovati i pokazivati kako to sa vrednom i značajnom baštinom Beograda sada biva.
https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10210845284959611&set=p.10210845284959611&type=3
Arhiva je čudo, nađem jedan od projekata iz 1976 godine sa konkursa za Muzej grada Beograda i nije to neki savršen arte fakt ali je dobar primer kako se onda mislilo o gradu ali i delalo … projekat je urađen striktno po programu koji je zadat a koji su načinile gradske stručne institucije i posebno Zavod za zaštitu spomenika kulture. Poenta je u dimenziji, volumenu, visini novih zgrada u odnosu na postojeće, površini objekta, poštovanju zatečenog stanja i ambijenta zaštićene zone Knez Mihailove ulice i to beše vreme kada je vlast bila spremna da čuje struku i kada je poštovala grad i kada je bilo reda. Sasvim drugačije, u pravoj meri sa poštovanjem prema Beogradu i bez prihvatanja onog crnog meteorita koji je tresnuo u srce Beograda.