Genetski modifikovana hrana (GMH) već neko vreme ima znatnu uzlazeću putanju, količina te tvari je značajna po marketima a prodrla je i na pijace gde je uobičajeno, do sada, bilo da se tu prodaju samo povrće i voće proizvedeno i poraslo u ratarskim domaćinstvima. GMH postaje, naporom i uticajem marketinga u službi velikih proizvođača hrane, neophodni deo dnevne doze za građane koji bez konzumacije takovih proizvoda misle da skraćuju svoj vek na planeti i imaju osećaj uskraćenosti. Proizvodi se nova vrsta hrane iznuđeno, bliži se kraj onog povrća što raste autohtono iz semena bez umešavanja ljudi i uz trošenje kiše i onoga što ima u zemlji na kojoj raste. Ali pokazalo se da toga roda nije dovoljno, razlog je uvećanje broja zemljana, ima mnogo usta koja ga potražuju hranu pa je nadoknada nedostajuće količine proizvedena sa dodatcima koji ubrzavaju rast, povećavaju količinu i daju veoma lep izgled. Proizvođači su shvatili da dodavanjem atributa hemijskog porekla rastu biljke mogu na istom komadu tla da proizvedu značajniju količinu šargarepe na primer i onda to čine u saradnji sa kompanijama koje tako ulašteni proizvod distribuiraju potrošačima a onda ni jedni ni drugi ne misle o posledicama koje slede a ima onih koji kažu da je to sasvim nepodobno i čak štetno po zdravlje u ljudi. Povrće tako poraslo je kao kičicom molovano, čak i oku ugodnije nego što to priroda na svoj starinski i stereotipan način može da priušti ogladneloj planetarnoj populaciji. Vremenom je povrće naraslo uz podršku aditiva statsalo kao sasvim legalna i prihvaćena vrsta jer obavlja predviđeni zadatak, hrani naglo nadošli broj ljudi na planeti, zadovoljava estetski kriterijum, uvećava profit proizvođača i distributera a snabdeveno je zvaničnim atestima o bezbednosti po zdravlje posle konzumacije, ma šta to značilo.
GMH je kao svaka novina na udaru čistunaca, ekološki tvrdokornih koji još uvek veruju da se točak potrošnje može unatrag vratiti bez obzira na povećanje izgladnelosti, oni veoma glasno i strasno kritikuju masovnu proizvodnju hrane sa dodatcima tvrdeći da će to uništiti živog čoveka jer će ga učiniti neotpornim na mnoge boleštine, biće mu umanjena pamet, pretvoriće se u neku od mutiranih vrsta po volji tajanstvenih upravljača planete koji dodavanjem različitih aditiva voću, povrću i mesu mogu uticati na konzumente i menjati im, prema svojim potrebama, psihu, politička uverenja i činiti ih podobnim da budu nastanjeni na planeti Zemlji u tom novom kulturnom i društvenom modelu. GMH je samo jedna od mnogih novotarija koje se stanovnicima planete nude i nameću pre svega ne bi li se i tim putem narodne mase disciplinovale i uvele u planirani kontrolisani način opstajanja.
Uprkos značajnom angažovanju ekološki nastrojenih ljudi proizvodnja GMH metastazira širom planete, uspešno se organizuje, milom ili silom, i podmiruje narasle potrebe i postaje primerom efikasnog i organizovanog pritiska na ljude, pokazala se kao efikasna bez obzira na poneki loš efekat, prodire i u druge oblasti ljudskog delanja i proizvodnje menjajući ne samo hemiju proizvoda već i njegovo bitstvo i stereotipan, do skora važeći način mišljenja o prirodi. Na putu je da preovlada teza o prirodi koja je puka scenografija za opstanak i da se kulise, sadržaj prikazanja i njegov libreto mogu menjati voljom ljudi u saglasiju sa prigodnim tekstom za dati trenutak, očekuje se da priroda sledi gestove i potrebe režisera. Nadolazeći trend nezadrživo preplavljuje sve veći prostor na planeti, prodire i tamo gde na oko nema pukotina a posledice su otkrivene od pre nekoliko godina i u Arhitekturi. Slično povrću uzgajanom u plastenicima niču zgrade po urbanoj matrici koja je sve sličnija ambijentu plastenika sa osobinama koje posledično nastaju dodavanjem aditiva pa se može govoriti zbog poodmaklog procesa i količine primeraka nastalih u novoj situaciji o Genetski Modifikovanoj Arhitekturi (GMA).
Počelo je iznuđeno od strane investitora i naručilaca Arhitekture koji su zatražili od arhitekata nove prepoznatljive forme, ne zbog Arhitekture i njenog uspona i iskoraka u neki novi duhovni i civilizacijski prostor, i kako kako to marketing promoviše po njihovoj narudžbini, već radi nalaženja prepoznatljivog lika zdanja, radi boljeg pozicioniranja na tržištu, uvećanja profita i širenja uticaja na stvaranje pogodnog njima društvenog i kulturnog modela. Oduvek je je tako nekako bilo, nisu ni faraoni niti Lujevi bili drugačiji ali je u njihovo vreme produkcija arhitekturalna bila samerena njihovim moćima i potrebama, ipak su vodili računa i o moćima zajednice, tada još uvek veza između vladaoca i naroda nije bila sasvim prekinuta. Arhitekte su sledile taj model pa je forma koju su stvarali bila posledica autentične kreacije u kojoj se mogao, pored prestižnog lika nastalog pritiskom od strane naručioca i neki detalj koji je obraćao pažnju na zajednicu i njene potrebe. U tek proteklim decenijama sa savremenim prefiksom potreba za proizvodnjom znatno povećane količine zgrada je, kao i kod povrća, zahtevala drugačiji pristup koji bi obezbedio izgradnju u zahtevanoj količini ali i sa dobrim odgovorom na marketinški zahtev, dakle, proizvod mora biti prepoznat među mnogobrojnim arte factima na razvijenom tržištu a tada uticaj zajednice i ono što bi ona i pojedinci želeli može samo da umanji brzinu proizvodnje te su smišljeni mnoge procedure da se uticaj sa te strane umanji ili sasvim eliminiše.
Onda su arhitekti započeli istraživanje i pošto je forma i oblik ipak relativno konačna kategorija a ponuđeni novi spektar raspoloživih materijala za građenje koje industrija stvara svakodnevno nije uvek u stanju da odgovori potrebama građevine i izbor biva nedovoljan, ograničavajući. Sa druge starne zemljina teža se opirala nekim agresivnim novotarijama, te su arhitekti počeli, iznuđeno, da dodaju aditive koji bi nastale probleme umanjili, aditive uglavnom neatestirane, izabrane sa jedne strane ličnim angažmanom ali, a to je bitno uz saradnju sa proizvođačima aditiva korisnim za gradnju novokomponovanih zdanja što je rezultiralo zaista novim formama GMA, i onda je bilo moguće prevazilaženje stereotipne i uobičajene tvorevine i stvaranje zdanja koje bi se mogle prepoznati u masi produkcije. Cilj tog delanja je da se stvori nova arhitektura, lik koji će biti prepoznat u ovom savremenom trenutku i da se obaviti zadatak dat od naručioca a arhitekti bi bili zadovoljeni jer bi mogli da tvrde da su učinili iskorak u neko novo arhitekturalno doba. Cena aditiva nije još uvek tema, uostalom kao i kod svake novine prednost se daje procesu i unikatu a kasnije će možda unikat biti upotrebljen u masovnoj proizvodnji. Industrija građevinskog materijala je bila uvek veoma agresivna i izbacivala je na tržište i nametala značajne količine novotarija nevezano za potrebe arhitekata i objekta koji je u pitanju, industrija se borila za svoj interes. Arhitekti po raznim osnovama i razlozima koji su često bivali sasvim lukrativni prihvatali ponuđeno i ugrađivali u zdanje što je činilo da se pojave sasvim novi likovi fasada na primer.
Tako je stvoren zavidan broj autentičnih arhitektronskih tvorevina na novoj misli koja je imala zadatak da zadovolji potrebe naručilaca u njihovoj borbi na tržištu. Kasnije su sledili epigoni, prepisivači prvobitnih iskoraka i da bi nadoknadili nedostatak autentičnosti, dodavali su aditive stereotipne i već viđene, sasvim neoriginalne gubeći često u tom postupku vezu sa stvarnim svetom ili okruženjem u kome su GMA stvarali.
Kada se radi o uzorcima, o unikatima, pojedinim pokušajima u domenu kreacije i dinamičnim iskoracima onda je to bilo sasvim prihvatljivo, podrazumeva se da je traganje uprtog pogleda u neki novi svet svojstveno ljudima odvajkada, ali posle kad započne proizvodnja na nivou velikih brojeva, kada se taj novi znak umnogostruči i postane uobičajeni entitet, arte fact, kada zapreti da postane preovlađujući i kada se za razliku od prvostvaralaca pojave na tržištu mnogobrojni epigoni koji uz pomoć aditiva prave arhitekturu zadovoljavajući potrebe nartučioca i njihovu čežnju da budu posebni i do sada neviđeni onda i novotarija gubi vrednost prvorođenčeta.
Da bi se zadobilo interesovanje potrošača brzina proizvodnje je dostigla neverovatne performanse, kao na modnoj pisti, dnevno se stvaraju novi oblici istog predmeta gde nije sama upotrebna vrednost toliko bitna, što je odvajkada bila primarna odrednica, sada se traži oblik, iznuđuje se i nameće estetika koja uz upotrebu medija i advertajzinga postaje model koji potrošač prihvata a samim tim guta i poruku koja mu je na ovaj način poslata. Tako, izranjaju pod rukom arhitekata, sada samo dizajnera ispraznog lika i slike zdanja, stvaraju se neverovatni oblici koji traju neko, uglavnom kratko vreme, onda se ubrzo zaborave jer se pojavljuju novi oblici i to je jedna od nastalih civilizacijskih vrednosti koje postaju važeći u ponašanju, stvaranju i raumevanju sveta ali i navika ljudi, koji se takođe sledeći pokaznu vežbu menjaju sledeći odrednice instant kulturnog modela.
Sadržaj i suština bića arhitektonike, urbanog prostora ili ambijenta, viđeno pragmatično kroz njihove realne, upotrebne vrednosti kojima se mogu zadovoljiti potrebe ljudi su trajne i trajnije od ljudskog veka, pa je ovako brza promena izgleda samo šminka. Istina pojavljuju se neki novi koji prate iznikle potrebe u skladu sa vremenom koje neumitno protiče i oni naravno imaju sasvim primeren oblik do tada neviđen jer i nije bilo prilike za prikazivanje i puštanje u promet ili postavljanje ne nako mesto u gradu.
Zgrade bio koje namene koje su naslonjene ili prostekle iz potreba posebno onih koje traju jako dugo kao što je stan ili pozorište zapamćenih još od helenskih vremena suštinu nisu značajno menjale, promene su uglavnom vezane za tehnologiju i osavremenjene sisteme opsluživanja … i dalje se tamo spava, jede ili se gleda i sluša glumac ali su forme i likovi promenjeni i to je jedini znak da se nešto promenilo i da je civilizacija uznapredovala ma kako na to gledao.
Povremeno i sa vremena na vreme uobičajeni i vremenom upotrebljavanj predmeti a važi i za zgrade dosade i onda ljudi pokušavaju da im daju drugačiji lik, menjaju oblike, forme, pokušavajući da to prezentiraju na drugačiji, recimo, novi način u skladu sa napredkom civilizacije neprekidno pokušavajući da budu napredni i novi uvek sveži i inovativni a i tržište se tome jako raduje što je najzad i glavni razlog i stimulans kreatorima da se trude oko izgleda i …
Moglo bi se reći da je promena iskazana likovnošću, zaista novoj, a sadržaj postaje manje važan, ne zapostavlja se ali je uzet kao datost kao takva ili se zadržava u istoj suštini ali se ne menja. Odnosno traženje te nove forme je neprekidno i onda kada isnspiracija presuši dobijaju se predmeti koji ne obavljau svoje namene i zadatak kome su namenjeni.
Posle, kad prilike nezavisno od nove forme promene sadržaj sve ispočetka