Priča o uklanjanju Starog savskog mosta i građenja novog kola Beogradom već godinu ili dve i prvo se pričalo da će biti premešten na Ratno ostrvo ali nije rečeno gde pa je to zaboravljeno. Skoro je rečeno od strane gradskih dužnosnika da sada ima dve nove varijante. Jedna solucija je da bude premešten na Adu Ciganliju kao veza sa Novim Beogradom, tamo u produžetku ulice Omladinskih brigada kao pešačko . biciklistički most. O drugoj varijanti obavestio je pre neki dan zamenik obelodanivši da su građani anketom izabrali mesto za most u parku kod Ušća a ispod nejga će biti restorani, suvenirnice i da je to dobra odluka jer šta ćeš u parku ako nema gde da se kafa popije. Posle je glavni urbanista rekao da ankete nije bilo i da će tek preko mreža ta anketa da se desi pa da građani odluče gde sa Starim savskim mostom.
Izjašnjavanje anketnim putem oko važnih gradskih tema je veoma dobra stvar i takva namera treba da bude pozdravljena. Ali ako se ozbiljno misli da se tako dobije relevantan odgovor građana i odluka možda, to podrazumeva da se upitanim građanima podastre projekat, 3D prikaz ili slika makete, mesto gde će da stave most, kako će da izgleda, koliko zelenila će biti uništeno, koliko košta izmeštanje i postavljanje na novu poziciju i to za obe predložene lokacije: za mesto na Adi Ciganliji ili parku kod Ušća. Tek tada građani mogu zaista da glasaju, tek kada budu znali dovoljno elemenata za odluku.
Naravno, bilo bi obavezno da se i treća varijanta unese u anketni listić a to je ostanak mosta na mestu gde opslužuje Beograd proteklih osam decenija jer ima znatan broj građana i stručnjaka koji misle da je to dobro i za grad korisno rešenje. Ako se građani, kako izgleda da je namera gradske vlasti, samo pitaju da li na Adu ili u park bez prikaza predloga onda je to navlaka i prevara i izrugivanje pameti a da bi se namera vlastonosaca ostvarila i da bi dobili opravdanje jer će reći da su građani tako odabrali a oni su samo lepo pitali.
Pozicija na Agi Ciganliji kao veza sa Novim Beogradom je svakako dobra namera i za novobeorograđane korisna veza sa ostrvom. Treba pre takve odluke odgovoriti na pitanje da li stari most pešačku i biciklističku vezu, bez automobila, ostvaruje jer je preglomazan i preširok za tu funkciju, voilumen mostovske konstrukcije je prevelik i ugroziće vizure na Adu, značajno će uticati na ambijent u lošem smislu. Tu bi umesto pregolemog mosta sa lukom nesumnjivo bio prihvatljiv jednostavan savremeni arte fakt, minimalističke forme i znatno manje širine nego postojeći Stari most. Tako bi se postiglo dobro uklapanje novog most u prirodno okruženje koje ne bi trebalo da bude narušeno glomaznom masom Starog mosta. Osim toga, predpostavka je da bi izgradnja nove forme lakog pešačko – biciklističkog mosta bila ekonomski povoljnija solucija od premeštanja Starog mosta i izgradnje temelja koji bi Stari most nosili. I još, projekat takvog mosta bi se dobio putem javnog arhitektonskog konkursa.
Premeštanje Starog mosta u park kod Ušća je nepromišljena egzibicionistička ludorija bez ikakvog logičnog, funkcionalnog ili ekonomskog opravdanja, čak i umetničkog, kao da se radi o neuspelom performansu, jer postavljanje te glomazne konstrukcije u parkovski ambijent bitno ugrožava zeleni prostor zauzimajući veliki deo parka i umanjuje ekološke vrednosti ovog dela grada. Opet se može govoriti o ceni premeštanja mosta u park i izgradnje restorana, suvenirnica ili već čega osim ako to nije namera da se umesto parka formira novi komercijalni prostor koji tu zaista nema mesta, ali to je očita nova forma delovanja gradske vlasti naklonjena zadovoljavanju isključivo lukrativnih potreba.
Najzad, treći način koji nameravanom anketom nije ponuđen građanima je da most ostane na svom mestu i bude proširen, da se ojačaju temelji ako je to potrebno i dodaju potrebne trake za kolski, pešački i biciklistički saobraćaj i time unapredi njegovo funkcionisanje u saobraćajnoj slici grada. Ovakvo rešenje je u ekonomskom smislu manje zahtevno od izgradnje novog mosta na mestu postojećeg i to značajno, izbegli bi se troškovi ukljanjanja mosta i postavljanje na neko drugo a ti troškovi svakako mogu biti veoma veliko opterećenje za gradski budžet, odnosno javni novac. Pored toga zaista važna otežavajuća okolnost za koju nema dobrog odgovora je da uklanjanjanjem Starog mosta i izgradnjom novog Beograd ostaje bez važne i veoma opterećene veze starog i novog dela grada, saobtraćajnog koridora za, pre svega, javni gradski saobraćaj a potom i za sva ostala vozila koja opslužuju grad, o građanima koji koriste svoja vozila se može posebno govoriti. To bi značilo dve godine ili više novog kolapsa saobraćaja u gradu i ogromne nenadoknadive štete koja mu se tim činom nanosi. U slučaju proširenja, sanacije i dogradnje Starog savskog mosta saobraćaj bi funkcionisao tokom radova i grad bi zadržao bitnu funkciju za svoje delovanje, dostupnost i komunikacija ne bi bila ugrožena.
Dakle, anketa je dobrodoošla ali pre nje treba sagledati sve opcije, dobre i loše strane poduhvata, funkcionalne, ekonomske, organizovati debate, triubine, čuti različita mišljenja, konsultovati struku, obavestiti o tome javnost i tek onda, posle prezentaciuje zaključaka pitati građane za mišljenje šta činiti sa Starim savskim mostom.