Ministar kulture i informisanja Republike Srbije izrekao je javno pre neki dan o rijaliti TV programima reči koje su tu aktivnost svrstale u onu najgoru kolonu, da su štetni, da zaglupljuju narod, utiču negativno na mentalno zdravlje, da odmažu obrazovanju i negiraju kulturu i još svašta na tu temu te je predložio i neka ograničenja u pristupu takovim emisijama ne bi li bar unekoliko pomogao da se loš i poguban uticaj tih programa na narod umanji. Uostalom sasvim je dobro rekao i svaka čast za izgovorene rečenice na tu temu, dobro je svoje rečenice sročio, tačno i odgovorno sa obzirom i u skladu sa imenom institucije koju vodi.
Prvo je na ministrovu izreku usledila energična reakcija iz roze kutije nebiranim rečima pogrde i diskvalifikacije i njega i njegove funkcije i tako mu je dato do znanja da sa tom farbom nema zezanja a onda ga je, dotičnog ministra, vlada RS sa sve premijerkom na čelu oplela, opomenula i pomalo naružila i svi su rekli da to nije njegov posao i šta ima u to da se meša, nije u redu da ograničava delanje privatnih poduzetnika i njihovu kreativnost, pa još su dodali kao ključni argument: da hoće da uvodi cenzuru u ovu slobodnu zemlju gde je izgovorena reč za svakog ko usta otvori neprikosnovena i mora biti zaštićena čak i kad je roze ofarbana. Sve to bez obzira što mu je posao da o kulturi vodi računa, pa kad je pokušao izgleda da je pobrkao kulturu uobičajeno shvaćenu po svetu i ovu lokalnu, sasvim osebujnu i sa posebnim društvenim ciljevima, to jest, kroćenjem narodne pameti. Dalje →

Grad Beograd je sada opredeljen nedvosmisleno protiv divlje gradnje. Nevidljivi gradonačelnik je pustio onog Vesića da to kaže javno i obavesti građane da će borba protiv nelegalne izgradnje koje kuda po gradu biti nemilosrdno zaustavljena. I bez obzira o kome je reč nemilosrdnost će prema svima biti primenjena.
I onda, a u skladu sa takovom namerom gradskih dužnosnika objaviše oni pre neki dan da će u naselju Ledine, u Beogradu, biti do temelja porušen nelagalno sazidan objekat i odmah tu, na tom mestu grad će izgraditi park, zelenu površinu za dobrobit okolnog stanovništva a koje će (stanovništvo) odahnuti posle terora koje je preživelo dok je ona nelegalna, divlja tvorevina maltretirala i uznemiravala okolinu umanjujući joj estetiku i obarajući na leđa onaj prekrasni ambijent. Dalje →

Vlast sada, ali i odvajkada marginalizuje participaciju građana i komunikaciju sa njima pri izradi urbanističkih planova. Razlog? Da bi sebi (vlasti) pribavila i proširila ingerencije i uticaj i moć i da bi zaštitila svoj interes ali i moguće učešće u rabotama sa raznim investitorima a što sve mogu građani da poremete svojim aktivnim učešćem. To je postala konstanta koja traje bez obzira na sve promene koje behu od završetka onog rata zvanog Drugi svetski. Za vreme komunizma gde ne beše privatne svojine i bi sve narodno i zajedničko, kada je reč o urbanističkim planovima reč je vodil tadanja vlast a preko mesnih zajednica, naravno kontrolisanih od ljudi iz režima, behu u tim zajednicama stari borci i aparatčici uglavnom, poslušni i prilježni i puni uverenja da to rade za dobro naroda koji nije sasvim dobro razumeo prednosti komunističke ponude. Dalje →

Pao je opet taj potporni zid u Grdeličkoj klisuri a čitam da je Ministarstvo građevina predložilo Sudu časti inžinjerske komore da 16 inžinjera koji su učesnici u izradi projekta bude lišeno licence. Danas se oglasila dva od onih optuženih inžinjera i kažu da nisu potpisali izmene projekta i da ih oko toga niko nije pitao. Možda su krivi ali to je samo predpostavka jer se bez istrage i stava veštaka to ne može tvrditi. Bitno je ovde da po proceduri projekat se ne može menjati bez saglasnosti investitora, one firme što se zove „Putevi Srbije“ ili tako nekako i onog direktora koji tom firmom upravlja i koji ima problem sa nazivom neke letilice. On se naravno ne nalazi na nekom spisku za kaznu kao ni odgovorna kočoperna ministarka iz resora građevine a jesu investitori uz svu odgovornost koju im njihov položaj nalaže i traži. Dalje →

Ovih dana, meseci pa i godina se govori i ponegde, tamo gde još ima neki zaostali i pretekao tračak slobode govora, objavljuju tekstovi o rušenju privatne imovine u Hercegovačkoj ulici u Savamali, pa o vikendicama od po dva sprata na obali Save i još oko onog bespravno sagrađenog kafića od hiljadu kvadrata na vrhu Kopaonika. Sve to protivno zakonu i urbanističkim planovima pa je naloženo da se sve to u skladu sa zakonom kazni ali se to ne događa i svedoči o izrugivanju građana od strane države a koji od nje potražuju samo da štiti pravila koja je sama uspostavila. Naravno, država to ne čini koristeći birokratske zavrzlame da izbegne rušenje po naredbi koju su napisale i izdale njene institucije a sve da bi zaštitile interes nekih koji su joj bliski po lukrativnoj osetljivosti. Pored ministarstava i opštine i policije od kojih se čuje po koja nejasna reč o svemu tome iskazao se i predsednik države začuđen zašto se baš oko te divlje gradnje na Kopaoniku diže tolika galama kad ovde u Srbiji ima nekih milion i još više takvih objekata, ali dobro, pokazaće on da se i to može urediti i da će sve biti po zakonu ali ne reče kada i kako. Dalje →