Traganje za gradom

Grad se menja ne samo iz razloga novih tehnologija , potreba ili volje vladalaca i njihovih interesa. Menjaju se i građani što jeste prirodan i normalan iskorak u novo vreme onda oni utiču da se grad menja, da se prilagođava njihovim nastalim novosvetonazorima. Građani su živeli u gradu i koristili njegove resurse i ponudu na njihove potrebe sve dok je odgovor grada bio zadovoljavajući …

Nove potrebe, uglavnom nametnute kako bi industrija, trgovina bile zadovoljene i realizovale svoj interese, ima tu i uloge vlasti putem ograničavanja građanima javni iskaz, u želji da potčine građane i obezbede mogućnost poptune nadmoći u odlučivanju o svemu, čak i načinu života, školovanju, lečenju, zabavi. Sve je to proizašlo iz potrebe da vlast i njima saglasni nosioci tih aktivnosti budu u mogućnosti da zamisli svoje realizuju. I tako je bilo i traje, građani se prave, stvaraju, ukalupljuju u norme kazane od vlasti i kapitala, od onih koji su sve uzuse sebi prilagodili i čine sve da njih, građane, potpuno potčine. Za njihov opstanak potreban im je uzoran građanin spreman da sledi takav način, da bespogovorno prihvati ponudu koju i ne može da odbije.

Onda i grad takvom građaninu ne odgovara, mora da se menja, ne samo lik i forma već bit grada, njegove odvajkada ustanovljene funkcije postaju neadekvatne, smetaju i moraju biti promenjene. Na primer, male trgovine nisu u skladu sa namerom i potrebom velikih lanaca i moraju da budu skrajnute, da nestanu a u prvi plan idu veliki supermarketi, robne kuće i tržni centri koji preuzimaju prevlast uz obostrana korist za vlast i kapital, kapital stvara profit a vlast dobija prostor i način da kontroliše građane koji provode značajno vreme u tim objektima. Tu se i dovaspitavaju, prevaspitavaju, tu im se pokazuje nova vrednost kojoj ne mogu odoleti jer alternativu gube, oduzeta im je.

Gubljenje alternative, izbora je sredstvo za prevaspitavanje a tržni centar koji nudi sve od obdaništa, kulture, pijace, mesta za razonodu, sve oslikano lepim bojama je mesto gde se stvara novi tip građanina kome grad onda i nije potreban jer sve ima tu, na jednom mestu. Kao i kupovina putem kompa i telefona, naručiš, donesu platiš i sretan si, dobro, mali problem je što ne možeš da biraš jabuku već to čini donosilac, i to smanjuje ili potire potrebu izlaska u grad, kretanje po ulicama, gledanje izloga, umanjuje ili potire potrebu i nagon za biranjem prema svojoj želji, građanin je usmeren, cilj je da bude potčinjen i stavljen pof kontrolu. Ustvari, vlast i kapital biraju za njega i odlučuju o njegovoj odluci i to se širi, prelazi sa elementarnog, svakodnevnog, uobičajenog, na politički, kulturni i svaki drugi životni uzus.