Preminuo arhitekta Đorđe Bobić: Do kraja protiv nasilja nad gradom
U Beogradu je posle kraće bolesti preminuo čuveni arhitekta Đorđe Bobić. Bio je i glavni arhitekta Beograda i oštar kritičar razvoja grada poslednjih godina
Arhitekta Đorđe Bobić preminuo je danas u Beogradu posle kraće bolesti. Bobić se arhitekturom bavio ponajviše u Beogradu, gradu u kome je rođen, ali i u Parizu, Sarajevu, Zenici, Moskvi, Skoplju, Kruševcu, Nišu, Jakucku, Sočiju.
Do samog kraja borio se protiv rušenja svog rodnog grada.
U poslednjim izjavama Bobić je komentarisao potencijalno rušenje zgrade Generalštaba. Tom prilikom je rekao da je i emotivno vezan za to zdanje, jer je tvorac kompleksa Generalštaba, Dobrović, bio njegov učitelj, te da je to remek-delo jugoslovenske i srpske arhitekture, i u celom svetu priznato kao vrhunac modernizma.
„Zbog toga je doneta odluka da se prizna status spomenika kulture najvišeg ranga. To je dovoljno da država preuzme na sebe obavezu da uloži novac i vrati objekat u stanje u kojem je bio pre zločinačkog akta NATO“, rekao je Bobić tada.
Bahato je, rekao je, i da se naprosto ruši, i da se grade nekakvi hoteli, i da se „stranoj sili“ koja je bombardovala Beograd 1999. „poklanja najdragocenije mesto“ u gradu, i što se time „trguje iz političkih ili ličnih interesa“. Pozivao je da se to spreči po svaku cenu.
Đorđe Bobić je nešto ranije intervjuu za „Vreme“ rekao je i da sajamska Hala 1 predstavlja „izvanredan izložbeni prostor na svetskom nivou, što je decenijama dokazivala. Praviti od nje nešto drugo je greška. Naravno da je sve stvar inženjeringa i arhitekture, i da je u tom smislu sve moguće, ali praviti od nje operu podrazumeva potpunu promenu fizionomiju Hale 1.“
Bio je i Glavni arhitekta Beograda
Đorđe Bobić rođen je u Beogradu 1939. godine, pri samom kraju postojanja Kraljevine Jugoslavije. U rodnom gradu se školovao, gde je potom je i završio studije na Arhitektonskom fakultetu.
Prvi arhitektonski projekat koji je posle studija potpisao Đorđe Bobić bio je krematorijum na Novom Beogradu. Nakon toga radio je urbanistički plan Beograda, projekat Svetosavskog trga, rekonstruisao pijacu Zeleni venac, osmislio strelište u Titogradu, sportsku salu u Splitu, rekreativni park u Parizu, marinu u Libiji, kompleks hotela u Zanzibaru, hotel u Sočiju, i još mnogo toga, a nedavno je sam sazidao splav na Adi, bez ijednog šrafa, eksera i metalne konstrukcije.
Od 2004. do 2008. godine, na poziv Nenada Bogdanovića, gradonačelnika Beograda, obavljao je dužnost Glavnog arhitekte grada Beograda.
Rusija mu je 1997. godine dodelila Veliku godišnju nagradu Ruske akademije arhitekture, a 1998. godine Veliku srebrnu medalju Saveza arhitekata Rusije.
Tokom pedeset godina uradio je 300 urbanističkih i arhitektonskih projekata, učestvovao na 40 javnih konkursa, od čega je 28 nagrađeno, a 10 projekata je steklo prvu nagradu.
Objavio je knjigu crteža Radni naslov, knjigu eseja Beleženje po Beogradu, autobiografski prikaz pola veka truda Traganje za gradom, knjigu crteža Linije i knjigu eseja Arhitektura u iznudi.
