Investitori iz Ujedinjenih Arapskih Emirata zainteresovani su za izgradnju luksuznog hotela na mestu gde se nalazi urušena zgrada Generalštaba u Beogradu, saznaje Novi magazin.
Prema nezvaničnim saznanjima, Arapi žele da na toj lokaciji sagrade najluksuzniji hotel u Evropi.
Ideju o izgradnji hotela pomenuo je šeik Abu Dabija Muhamed bin Zajed prilikom nedavne posete Beogradu, rečeno je Novom magazinu.
Investitori inače do sada nisu bili zainteresovani za kupovinu zgrade Generalštaba jer taj objekat ima status spomenika kulture i ne sme mu se menjati prvobitni izgled.
Ovo zdanje u samom centru Beograda, bombardovano u proleće 1999. godine, svojevremeno je bilo procenjeno na oko 45 miliona evra jer zauzima ukupnu površinu nešto veću od 30.000 kvadratnih metara.
Status spomenika kulture, čime bi se istovremeno ukinula klauzula o zadržavanju prvobitnog izgleda, moguće je promeniti. Direkcija za imovinu bi trebalo da podnese zvaničan zahtev Zavodu za zaštitu spomenika.
Izvor: nedeljnki “Novi magazin”, via B 92 .net (BIZ)
Ako zaista do pomenutog zvaniičnog zahteva dođe, biće interesantno videti kako će gradski i republički Zavodi za zaštitu spomenika i kulturnih dobara od nacionalnog značaja da promene svoju odluku o zaštiti Genetalštaba ustanovljenoj od strane Republike Srbije 2006 godine i koje će argumente tom prilikom izneti. Stručna, moralna i etička vratolomija naniže sledi svakako na štetu arhitekture i kulture ukoliko se ne dogodi čudo te Zavod odbaci zahtev Direkcije za imovinu.
Dakle ništa novo, na ovom mestu sam pisao tekst o zgradi Generalštaba (videti 6. maj 2009 i 7 avg 2011) upozoravajući da postoji opasnost da država ukine zaštitu sa kompleksa na raskršću Nemanjine i Kneza Miloša i za pare ga proda sa porukom da je ostvarena još jedna velika inostrana investicija te prodato zdanje, nacionalno kulturno dobro, prepusti na volju kupcu.
Čini se da više nije potrebno misliti i govoriti o vrednostima arhitektonske kulturne baštine već o onome što može doći kao model postupanja sa takvim arte factima gde će njihova sudbina pre svega zavisiti od lokacije na kojoj su zatečena. Zaštićeno kulturno dobro, bolje reći teren iliti plac će imati cenu po pravilima koja pristižu na sto i u odnosu na ponudu zaštita se može relativizovati, promeniti, suspendovati i sve naravno u okviru neke od procedura koje će trgovinu kulturnim dobrom održati u okviru legalizma i pravila.
Pasusi iz objavljenih tekstova 2009 i 2011 godine na ovom mestu
“Zgrade za potrebe Generalštaba Jugoslovenske narodne armije je projektovao arhitekta Nikola Dobrović, po njegovim nacrtima sazidane su i useljene 1965. godine. Otada su svojim likom obogaćivale Beograd i obeležavale metropolu, bile su znak prepoznavanja na raskršću dve glavne gradske ulice. U najboljoj tradicji moderne sa prepoznatljivim Dobrovićevim rukopisom, šezdesetih godina predstavljale su iskorak u nove predele arhitekture, u osvajanje novih stvaralačkih prostora i to ne samo u Beogradu ili Jugoslaviji, stizale su te poruke daleko po planeti.
Kompleks Generalštaba sa obe strane Nemanjine ulice bio je tada jedno od najznačajnijih dela jugoslovenske arhitekture u Srbiji. I sada, urušene i zapostavljene, zrače istu energiju. Kompleks Generalštaba je obeležio epohu, i arhitekta Dobrović je postavio referentnu vrednost koja je postala vrednosni sud za stvaranje arhitekata decenijama posle tog događaja. Čak i sada, danas, u stanju kakvom su dominiraju u gradskom pejsažu i kazuju poruku o arhitekturi neosporne vrednosti koju ni nasilnički čin niti proteklo vreme nisu umanjili. ”
svojim životom ću da brnanim to zdanje.